Nedeljni Telegraf, 04.05.2005; Strana: 7

Amerieki advokat DŽonatan Levi i novinar Vilijam Doria došli do šokantnih saznanja o ulozi katoliekih finansijskih krugova u dešavanjima na Balkanu:

Ekskluzivno

Vatikanska banka, Opus dei i Malteški vitezovi rušili SFRJa

Miloševićusmo dostavili sve dokaze

Obelodaniće ih u Hagu

Danas radena izdvajanju hrvatske države iz BiH

Kakva je uloga Svete stolice i vatikanskih tajnih organizacija u procesu razbijanja SFRJ i ratovima na Balkanu, pitanje je koje se iznenada ponovo otvorilo prošlog meseca, i to - u SAD. Samo, ovog puta dobilo je potpuno novu dimenziju: američki advokat Džonatan Levi i novinar Vilijam Dorić tvrde da su došli do šokantnih saznanja o direktnoj umešanosti poglavara Rimokatoličke crkve u mnogim istorijskim zbivanjima na tlu bivše Jugoslavije. I za to nude konkretne dokaze!

U ekskluzivnom razgovoru za NT Levi i Dorić otkrivaju kako su došli do podataka o, kako kažu, "mračnoj istoriji Vatikana". Objašnjavaju da je njihov dugogodišnji rad krunisan 19. aprila, kad je američki, savezni Apelacioni sud u San Francisku prihvatio tužbu žrtava holokausta protiv Centralne vatikanske banke (IOR - Istituto per le opere di religione - banka Katoličke crkve) zbog pranja opljačkane imovine Jevreja, Srba, Roma, Ukrajinaca i drugih stradalnika od ustaškog režima u NDH. Međutim, vest je objavljena tek posle izbora novog pape Benedikta XVI. I, kako kažu Levi i Dorić, pljačka žrtava holokausta samo je deo priče koja će šokirati ceo svet:

- Imam saznanja da je Vatikanska banka potpomagala raspad SFRJ preko organizacije Opus dei i Malteških vitezova. Tokom devedesetih oni su redovno slali humanitarnu i finansijsku pomoć hrvatskim nacionalistima. Izvori finansiranja te kampanje bili su unutar Vatikanske banke. Ovi podaci dostavljeni su Slobodanu Miloševiću u Hagu i očekujem da će ih koristiti u svojoj odbrani. Imam, takođe, i podatke o aktivnoj ulozi franjevačkog reda u razbijanju SFRJ i posebno, danas, u stvaranju Herceg Bosne, kao zasebne hrvatske države unutar BiH - tvrdi Levi.

Tim advokata u kome su, pored Levija, i Tom Iston, specijalista za građanska i ljudska prava, i profesor Ketrin Li Bojd, sa Harvarda, još sredinom devedesetih inicirao je tužbu žrtava holokausta, kako bi dokazao pravi karakter genocida koji su počinili katolički kler i ustaše u Hrvatskoj i Jugoslaviji. Odbijeni su, ali su početkom 2000. sudu u San Francisku predali dodatnu tužbu, pozivajući se na čuveni Prvi amandman američkog Ustava.

- U novembru 2004. optužili smo, pored Vatikanske banke, franjevačkog reda, HOP-a, i mnoge švajcarske, austrijske, argentinske, španske, italijanske, portugalske, nemačke i američke banke, pa je od njih zatraženo da dokumentuju sudbinu zlata koje su opljačkale ustaše i obezbede reparacije njihovim žrtvama - objašnjava Levi ovaj složeni proces.

Vatikanske neistine

Tužbe su opet odbijene, jer ih je sud smatrao političkim, a ne pravosudnim predmetom. Advokat Levi se potom opet žalio, i pet godina od početka ovog procesa, u aprilu 2005, njegova žalba je usvojena. Angažujući se u ovom procesu, Levi je proučavao poslovanje Vatikanske banke u poslednjih 100 godina.

- IOR tvrdi za sebe da je organizacija posvećena samo promovisanju finansija Katoličke crkve. Po meni, to je 100 odsto neistina: raspolažem podacima da je Vatikanska banka od 1945. do danas korišćena za pranje novca žrtava holokausta. I to u ogromnim iznosima! To pranje novca bilo je direktna posledica korupcije nekih važnih ljudi u vatikanskoj hijerarhiji. Dakle, sudbonosne 1945. Vatikanska banka je uzela i "oprala" ustaško zlato, u tadašnjoj vrednosti od 80 miliona dolara. A osamdesetih godina zbog pranja novca izbio je skandal Banko Ambrozijano, odnosno afere Kalvi i Sindona. Danas je to slučaj Martina Frankela, koji govori o tome da je oko 800 miliona dolara ukradenog novca iz SAD nestalo u banci IOR. Taj posao je odrađen zajedno s najvišim zvaničnicima Vatikana.

Levi objašnjava da grad-država Vatikan ima samo oko 800 stanovnika, to je "najmanja nacija na svetu", koja poseduje nekoliko velikih i važnih banaka. Najpoznatija od njih je Centralna Vatikanska banka, koja je poznata ponajviše kao kreditna institucija. Banku je formirao papa Pije XII, 1941. godine, s ciljem da Vatikan obavlja poslove administriranja kapitala koji se nalazi u rukama katoličkih vernika i u crkvenim institucijama. Ova banka je specifična i po tome što nema filijale sa šalterima, ali ima puno klijenata, kojima se garantuje apsolutna diskrecija.

Masoni i mafija

Klijenti Vatikanske banke mogu biti samo pripadnici svetske elite, Katoličke crkve, diplomate i vatikanski radnici. Svi oni, u trenutku kad otvore račun, mogu da obavljaju novčane operacije bez ikakve kontrole. Svakom klijentu IOR dodeljuje se kartica s kodiranim brojem, bez imena i bez slike, koja zvanično služi za identifikaciju. Pri novčanim operacijama se ne isporučuju nikakve potvrde, nikakvi papiri koji bi poslužili za poslovne knjige. Ne postoje čekovi.

IOR održava valutne i kreditne odnose sa italijanskim bankama, operiše aktivno na svetskom tržištu, igra na berzi novca, investira, prikuplja dobit, ali, kao "strana institucija", uopšte ne podleže italijanskoj finansijskoj kontroli. Finansijski bilansi Vatikanske banke poznati su samo papi i još trojici kardinala.

Ko, zapravo, kontroliše Vatikansku banku?

- Komisija koju čini pet kardinala, ali bez finansijske stručnosti, njihova je kontrola više moralna - tvrdi Levi. - Posebnu ulogu ima nadzorni odbor, koji se sastoji od petorice laika, uz generalnog direktora. Zvanično, papa kontroliše Vatikansku banku. Istorijski posmatrano, pokazalo se da se Vatikanska banka u nekim periodima prošlog, pa i na početku ovog veka ponašala nezavisno, zbog unutrašnje korupcije u Katoličkoj crkvi. U tome su učestvovali masoni i mafija. Ima ljudi koji tvrde da papa Benedikt XVI u tome nije učestvovao. Zato smatram da, ako novi papa ozbiljno namerava da očisti Vatikan od korupcije, mora da izbaci mafiju, ložu P2, odnosno slobodne masone iz Vatikanske banke.

Pojedini vatikanolozi tvrde da je Sveta stolica preko svoje banke 1,3 milijarde dolara investirala u podršku vojnim režimima Argentine, Urugvaja i Paragvaja, u kupovinu raketa "exocet" za rat na Foklandskim ostrvima, za korupciju i podmićivanje. A navodi se da je IOR imala ulogu i u kapitalizaciji Telekoma Srbije, jer je jedna, navodno, misteriozna uplata otišla na račun u San Marinu, upravo preko Vatikanske banke. Tu se postavlja i pitanje da li i šta ljudi iz političkog vrha SCG danas znaju o tajanstvenim finansijskim poslovima Vatikanske banke i tajnoj diplomatiji Svete stolice na Balkanu. I, naravno, pitanje da li i u kojoj meri srpski tajkuni deo svojih poslova obavljaju preko IOR.

Zataškavanje skandala

Kako će se suđenje za pljačku Jevreja i Srba u NDH dalje razvijati, posle usvajanja Levijeve žalbe?

- Čitav slučaj se sad vraća Okružnom sudu, koji treba da otvori sudski proces. Očekujemo suđenje tokom ove godine, kad će se mnoge vatikanske tajne otkriti svetskoj javnosti. Na primer, kakve su sve mahinacije počinjene u Međugorju (navodno pojavljivanje Gospe vernicima) i kakva je bila umešanost Vatikana u razaranje Jugoslavije.

No, prema nekim mišljenjima, moglo bi doći i do prepreka Levijevim naporima da na suđenju Vatikanskoj banci dođe do pravičnog epiloga. Najpre, Vatikan danas predvodi novi papa, koji možda neće, kako se navodi, dozvoliti da njegova vladavina bude obeležena sudskim procesom protiv Svete stolice.

- Ta prepreka je evidentna, ali mislim da se tu javljaju i druge mogućnosti rešavanja slučaja Vatikanske banke. Prvo, da sama Sveta stolica i papa pokušaju da reše slučaj, na zadovoljstvo svih, diplomatsko-političkim sredstvima. Ili će probati da minimiziraju suđenje i sam slučaj toliko marginalizuju, da ga gotovo i zataškaju. Potom, postoji mogućnost da se u sudski proces umeša američki Stejt department i pokuša da ga prevede u proces nagodbi. Zvanični Vašington će možda pregovarati s Vatikanom, čak i s Hrvatskom, Bosnom i Srbijom, kako bi se dogovorili da žrtve budu isplaćene, a afera oko Vatikanske banke zaustavljena - kaže Dzonatan Levi.

Dragana Šubarević

Marko Lopušina

Antrfile:

DŽonatan Levi: CIA nam otvorila tajne dosijee

Specijalno za NT, Levi objašnjava kako je dolazio do podataka o delovanju ustaškog pokreta i mahinacijama unutar Vatikanske banke:

- Prvo je američki Stejt department 1998. otvorio ovaj problem i plasirao u javnost temu o poreklu i sudbini ustaškog zlata. Tako je američka vlada javno rekla da je Ante Pavelić veći deo tog blaga izneo iz Hrvatske 1945. Potom sam, kao advokat stradalih, pokrenuo parnicu protiv CIA, zbog skrivanja podataka o ustašama iz Hrvatskog oslobodilačkog pokreta - HOP, franjevačkom redu i Vatikanu, nakon čega je Centralna informativna agencija otvorila svoje dosijee i dala mi potrebne dokumente. Veliki broj informacija, pa čak i dokaza da je ustaško blago prvo sakrivano u Austriji, a onda u Italiji, dobio sam i od samih žrtava. Strogo čuvanu tajnu da je u tom skrivanju učestvovala Vatikanska banka odali su mi neki franjevci i dokazali da su ustaški fondovi prebačeni u Južnu Ameriku i Španiju, kao pomoć ustašama u egzilu. Krajem prošlog veka, deo tog ustaškog blaga unovčen je i vraćen u Jugoslaviju, da bi se finansiralo i pomoglo rušenje SFRJ i stvaranje nove, nezavisne države Hrvatske.

Srpski svedoci

Nadu u pobedu na sudu, kako kažu Džonatan Levi i Tom Iston, dala im je ponajviše odluka nekolicine švajcarskih banaka koje su 1998. pristale da isplate 1,25 milijardi dolara žrtvama nacizma ili njihovim porodicama, koje su tužile ove banke za pljačku, utaju ili slanje nacistima stotine miliona dolara vredne jevrejske imovine, kao i za uništavanje pisanih tragova, kako bi se prikrila ta nečasna rabota.

U prvoj grupi žrtava ustaškog pokolja, među 24 Jevrejina koje su Levi i Iston zastupali, bio je i jedan američki Srbin - profesor Vilijam Dorić (Todorović) iz Los Anđelesa. - U Drugom svetskom ratu izgubio sam 17 rođaka iz očeve familije Todorović, kad su ustaše spalile 45 živih Srba u pravoslavnoj crkvi u Vojniću. Prema podacima Muzeja Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, ustaše su opljačkale imovinu pravoslavaca vrednu 2,5 milijardi dinara i uništile 80 odsto knjiga oduzetih iz srpskih manastira i crkava u NDH. Vatikanska banka je još 1997. odbacila sve optužbe i tvrdila da je pljačka žrtava holokausta i pranje ustaškog novca pitanje koje spada u sferu spoljne politike, a ne u sferu kriminala. Uspeh koji je tim Džonatana Levija ostvario s tužbom protiv HOP-a, franjevaca i Vatikanske banke, koja je konačno usvojena, podstakla je i druge Srbe i Jevreje u Americi da podnesu svoje tužbe - kaže Dorić.

Tako je advokatska kancelarija Zimermana Rida, na primer, podnela 2000. tužbu protiv Vatikanske banke i franjevačkog reda u ime grupe američkih i slavonskih Srba, žrtava ustaškog režima, kojima su, takođe, za vreme Drugoga svetskog rata oteti zlato, novac, pokretna i nepokretna imovina.

- Franjevački red je dobio ovu tužbu, ali Vatikanska banka je još nije primila. Prema memorandumu koji je Americi 1946. dostavio njihov obaveštajac s prostora bivše Jugoslavije, ustaše su preko austrijske granice iz NDH iznele 350 miliona švajcarskih franaka. Od toga su 150 miliona zadržali Britanci, a ostalo je završilo u Argentini i Španiji, a moguće je i u Vatikanskoj banci, što upravo sad istražujemo. Pozvali smo Centar Simona Vizentala, koji će zatražiti od centralne argentinske banke uvid u transakcije opljačkanog novca i zlata. Pozivam i sve preživele Srbe, Jevreje i Rome da što preciznije svedoče o razmerama pljački koje su počinile ustaše na temelju zakona donetih u NDH - izjavila je nedavno Kilijan M. Frisen, advokat ove kancelarije.

Kajmanska ostrva - teritorija katoličke misije!

Kajmanska ostrva su sinonim za poreski raj: pod duhovnim vođstvom kardinala Adama Džozefa Maide, koji, između ostalog, sedi i u Vatikanskoj banci (IOR), ta ostrva su proglašena teritorijom vatikanske katoličke misije. Postavlja se pitanje - zašto?

Identična stvar desila se sa ostrvima Turks i Kaikos (takođe poznati poreski rajevi). Kako to da su i oni proglašeni teritorijom katoličke misije, pitaju se skepitici. A glavna karakteristika tih ostrva jeste da parama ni Bog ne može da uđe u trag!

Moćne veze vatikanske banke

Krajem šezdesetih godina, Vatikanska banka postaje jedan od najznačajnijih faktora svetskog bankarstva. Pod vođstvom američkog biskupa Pola Marcinkusa, i uz saradnju s biskupom Paolom Hnilicom, Lučom Đelijem, Robertom Kalvijem i Mikeleom Sindonom, Vatikanska banka postaje sastavni deo svakojakih "programa" pranja novca, u kojem se teško moglo razaznati gde prestaje uloga Vatikana, a počinje uloga nezakonitih organizacija. Banko Ambroziano Roberta Kalvija i brojne fantomske firme iz Paname i Luksemburga, dirigovane od IOR, preuzele su kontrolu nad italijanskim poslovnim bankama i funkcionisale kao podzemni kanal protoka novca i fondova prema Istočnoj Evropi, za podršku organizacijama koje su se borile protiv komunista.

I kao kardinal, Marcinkus je bio upleten u različite skandale. Spominje se i u knjizi Ruperta Kornvela "Roberto Kalvi - bog bankar", jer zajedno sa Anđelom de Bernardijem, preko firmi Takana s.a. i Granito s.a., kontroliše 61,6 odsto prihoda od turista. Vatikanska banka se pojavljivala i u sudskim istragama o međunarodnoj prodaji oružja, u koju su bili upleteni Vladimir Žirinovski i barselonski biskup Ričard Marija Čarls.

Mikelea Sindonu je Pavle VI tajno angažovao sa zadatkom da od IOR stvori institut sposoban da se, bez straha, šeta po berzanskim spekulacijama. Sindona je imao prijateljske odnose s Dejvidom Kenedijem, Ričardom Niksonom, Džoem Dotom - mafijaškim bosom. Čini se da se Sindona naveliko bacio na posao i u vatikanske kase ubacio mnogo novca bez boje i mirisa, poreklom iz celog sveta. Papa Pavle VI bira američkog biskupa Pola Marcinkusa kao društvo Sindoni. Tako je stvoren duo sa zadatkom da zarađuje milijarde, a u istovremeno izbegava plaćanje poreza. Mafijaš pokajnik Marino Manoja obznanio je da je novac nelegalnih organizacija godinama završavao u kasama Vatikanske banke.

U podrumima Vatikana nacističko zlato?

Pre izvesnog vremena, iz američkog Ministarstva finansija obelodanjen je dokument u kojem se tvrdi da se u Vatikanu čuva 200 miliona švajcarskih franaka koje su nacističke marionetske vlade tu sklonile u vreme Drugog svetskog rata.

Posle nedavnog skidanja "top secret" oznaka sa engleskih i američkih dokumenata, na uvid stižu dokazi da su se reke novca i zlata slivale u vatikanske sefove, dok su crkvena lica preduzimale sve moguće mere da pomognu hrvatskim ustašama u begu. Poznato je, na primer, da je ustaški vođa Ante Pavelić išao u privatnu posetu Vatikanu i papi Piju XII, a posle se sakrio u rimskom manastiru San Džeronimo, odakle mu je omogućen beg u Argentinu.

Neki podaci iz novih dokumenata ukazuju da je 1946. čak 200 miliona švajcarskih franaka, u zlatu, završilo u Vatikanu, a potom, 1947, dva i po miliona franaka, 1.700 kilograma zlata i 40.000 kilograma srebra, pa 1948. godine 2.400 kilograma zlata, dok je 1952. zabeležena Pavelićeva transakcija od pet miliona franaka na relaciji Ciljeron - Argentina.

U Vatikanu, međutim, negiraju sve te optužbe.

Srpski lobi u Kaliforniji

Advokat Džonatan Levi je i docent političkih nauka, ekspert za međunarodno pravo i finansije. On je američki Jevrejin koji se oženio Ukrajinkom, prekrstio i uzeo pravoslavno ime Jovan. Zajedno s kalifornijskim novinarom srpskog porekla Vilijamom Dorićem, Levi se poslednjih deset godina u SAD borio za istinu o stradanju Srba na Balkanu. Uz to, ovaj advokat je autor dve knjige o zloupotrebama Vatikanske banke i velikoj verskoj obmani u Međugorju, odnosno lažnoj pojavi Gospe u Hercegovini.

Vilijam Dorić je poznati novinar u Los Anđelesu i autor pet knjiga o Balkanu, Hilandaru, između ostalog i knjige "Kosovo", objavljene 1992, u kojoj je predvideo rat i rušenje srpskih crkava i institucija.

Poslednjih godina on je s Levijem u Kaliforniji formirao srpski lobi, koji se bori protiv američkih neistina o Srbima na Kosmetu i u Bosni.

Autor: DRAGANA ŠUBAREVIĆ, MARKO LOPUŠINA