РАСТУ ШАНСЕ ЖРТАВА ЈАСЕНОВЦА ПРЕД СУДОМ У САД

Одбијен приговор Ватиканске банке

Финансијски захтев за накнаду штете

износи преко 500 милиона долара

Врховни суд САД одбио је приговор Ватиканске банке да се не води спор у Сан Франциску о правном захтеву преживелих логораша Јасеновца и међународних организација које их представљају, а сада расту наде и да ће америчка влада, односно Стејт департмент, дати своју подршку тужби и захтеву да после 61 године жртве добију макар правичну надокнаду.

Ове недеље, наиме, амерички амбасадор за питања холокауста Едвард О’Донел заједно са шефом Хрватске канцеларије у Стејт департменту, Бред Белом примиће представнике Истраживачког института Јасеновац из Њујорка (ЈРИ) да би одредили тачан датум када ће детаљно продискутовати питање опљачкане имовине жртава Јасеновца од Хрватске, као правног наследника некадашње Независне државе Хрватске.

Скривени холокауст

По свему судећи, уколико америчка администрација да подршку оваквом захтеву, што није нереално имајући у виду да ће ове године 17. априла град Њујорк обележити други пут комеморативни дан Јасеновца уз споменик посвећен жртвама Јасеновца у меморијалном парку холокауста у Њујорку – то ће бити, може се рећи и без претеривања, чак и драматична промена у америчком ставу према питању „скривеног холокауста” у Јасеновцу у бившој Југославији.

Представници Истраживачког института Јасеновац у Њујорку навели су да ће њихов захтев бити категоричан у свом ставу за решење питања накнаде жртвама Јасеновца. Финансијски захтев за накнаду штете износи преко 500 милиона долара јер се тужба односи како на пљачку жртава Јасеновца тако и на профит који су оптужене стране, у овом случају Ватиканска банка и Хрватска, имали.

Иако су многи доскоро били скептични у вези са могућношћу да се правним путем постигне накнада и одштета, боље упућени знају да је то нова реалност. Тако је на бази документације, поверљивих америчких докумената некадашње Канцеларије за стратешке службе (ОСС), претходници ЦИА, Швајцарска после 56 година платила одштету за злато које су нацисти опљачкали широм Европе од жртава и похранили у швајцарске банке.

Овога пута један веродостојан амерички докуменат и један поуздан амерички сведок биће, по свој прилици, довољно јаки аргументи да суд у Сан Франциску донесе позитивну пресуду, у корист жртава, чиме би после 61 године правда била задовољена.

У том „веродостојном документу” се наводи да је „хрватска усташка организација, коју је предводио Анте Павелић, изнела 350 милиона (тадашњих) швајцарских франака у златницима из Југославије”.

Амерички документ, који је био похрањен у канцеларију Трезора националних резерви, категорички каже да је „порекло опљачканог новца из Независне државе Хрватске где су Јевреји и Срби били опљачкани да би помогли усташку организацију у иностранству”.

У том покушају да прокријумчари златнике, „150 милиона су конфисковале британске власти на аустријско-швајцарској граници” док је, према истрази, „остатак новца око 200 милиона био пребачен Ватикану”.

Сведочење бившег агента

Докуменат категорички наводи да је новац у Ватикану био држан за потребе усташког покрета у Шпанији и Аргентини, али су амерички обавештајци изразили сумњу да је заправо све остало у Ватикану.

Оно што представља драматичну промену јесте то да је тај докуменат добио сведока. Новинар израелског листа „Хаарец” Јоси Мелман објавио је 18. јануара у свом листу сведочанство које је Вилијам Гауен, некадашњи специјални агент америчке контраобавештајне службе, дао пред Федералним судом у Сан Франциску. Сведочанство Гауена је битно јер је његов посао тада био да пронађе италијанске фашисте, нацистичке ратне злочинце и њихове сараднике, укључујући и вође усташког покрета.

Гауенова јединица, чије је шифровано име било Круг, а и друге службе из Канцеларије стратешких служби (ОСС), прецизно је лоцирала многе ратне злочинце, укључујући Анту Павелића, поглавника НДХ. Међутим, како је Гауен, уз презентацију тајног документа који је предао суду и он лично написао у јулу 1947. године, „Његова јединица је добила стриктну наредбу из Америчке амбасаде да ’не дира Павелића’”.

Оно што је најважније за жртве, за историјску истину и за правни спор који се води у Сан Франциску јесте то да је Гауен лично потврдио чињенице из горе цитираног документа о пљачки златника из НДХ, који заправо воде порекло од опљачканих жртава из Јасеновца и да су на крају рата Павелић и усташе побегли у Аустрију, где су уз помоћ британских обавештајаца и њихових пријатеља у Ватикану нашли уточиште. Судије у Сан Франциску сада имају пред собом на столу некадашња строго поверљива документе ОСС и ЦИА који потврђују да су британски обавештајци преузели Павелића и дозволили њему и конвоју од 10 камиона са украденим благом да уђе у британску окупирану зону у Аустрији.

Данко Р. Васовић